Сексуалност је интегрални део личности сваког људског бића. Њен целовити развој зависи од задовољења основних људских потреба као што су жеља за контактом, интимношћу, емоционалним изражавањем, задовољством, нежношћу и љубављу.

Сексуалност се изграђује кроз интеракцију између индивидуалних и социјалних структура. Целовити развој сексуалности је од есенцијалног значаја за индивидуално, интерперсонално и социјално благостање. Сексуална права су универзална људска права заснована на слободи, достојанству и једнакости својственим свим људским бићима.

Будући да је здравље темељно људско право, исто тако и сексуално здравље мора бити основно људско право. Да би се осигурало да људска бића и друштва развијају здраву сексуалност, следећа људска права  морају бити призната, промовисана, поштована и брањена од стране свих друштава свим средствима. Сексуално здравље је резултат околине која признаје, поштује и примењује ова сексуална права.  

1. Право на сексуалну слободу. Сексуална слобода обухвата могућност да појединци изразе свој пуни сексуални потенцијал. Међутим, то искључује све  форме сексуалне присиле, експлоатације и злоупотребе у било које време и у било којој животној ситуацији..
   

2. Право на сексуалну аутономију, сексуални интегритет и сигурност сексуалног тела. Ово право укључује могућност доношења аутономних одлука у вези свог сексуалног живота унутар контекста властитог личног и социјалног морала. То такође обухвата контролу и уживање властитог тела, без мучења, унаказивања и насиља било које врсте.
   
   
3. Право на сексуалну приватност. Ово укључује право на индивидуалне одлуке и понашања у вези интимности све док она не угрожавају сексуална права других.
   
   
4. Право на сексуалну једнакост. Ово се односи на слободу од свих форми дискриминације без обзира на пол, род, сексуалну орјентацију, узраст, расу, социјалну класу, религију или физицку и емоционалну онемогућеност.
   
   
5. Право на сексуално задовољство. Сексуално задовољство, укључујући аутоеротику, извор је физичког, психичког, интелектуалног и духовног благостања.
   
   
6. Право на емоционално сексуално изражавање. Сексуално изражавање је више од еротског задовољства или сексуалног чина. Особе имају право на изражавање своје сексуалности кроз комуникацију, додир, емоционално изражавање и љубав.
   
7. Право на слободно сексуално удруживање. То значи могућност венчати се или не, развести се, као и оснивати друге врсте одговорних сексуалних удружења.
   
   
8. Право на слободне и одговорне репродуктивне изборе. То обухвата право на одлуку да ли имати или немати децу, број и смештај деце, као и право на потпуни приступ средствима за регулацију плодности.
   
   
9. Право на сексуалну информисаност засновану на научним истраживањима. Ово право значи да сексуалне информације требају настајати кроз процес непристрасних, научно етичких истраживања, те се ширити на одговарајуће начине на свим социјалним нивоима.
   
   
10. Право на лако разумљиву сексуалну едукацију. Ово је процес који траје читав живот, од рођења, током целог животног циклуса и који треба да укључује све социјалне институције.
    
    
11. Право на знање о сексуалном здрављу. Знање о сексуалном здрављу треба бити доступно за превенцију и третман свих сексуалних брига, проблема и поремећаја.

Прихваћено на 14.-ом Светском Конгресу сексологије, Хонг Конг, 26. ? 1999.